Za sat zarade 51 EUR – ovde je raj za radnike

Podaci o platama i troškovima rada najbolje pokazuju koliko je veliki jaz između razvijenih država članica Evropske unije i onih siromašnijih.

To se najbolje vidi kroz iseljavanje i useljavanje radne snage iz jedne zemlje u drugu omogućeno kroz slobodu kretanja radnika u Evropskoj uniji.

Odliv mozgova za jednu zemlju znači dolazak mozgova drugoj i to poslednjih nekoliko godina oseća i Hrvatska, iz koje se iseljavaju lekari, medicinske sestre, vozači, mašinbravari, mahom u Nemačku, Irsku, skandinavske zemlje, a veća plata za to je glavni, iako ne i jedini, razlog.

Prema podacima Evrostata, bruto-satnica u Evropskoj uniji varira od 4,1 evro, koliko iznosi trenutno u Bugarskoj, do 40,7 evra, koliko je u Nemačkoj.

Radnik u Nemačkoj prema tim podacima zaradi gotovo pet puta više nego u Hrvatskoj, gde je prosečna satnica 9,6 evra.

Treba pomenuti i Norvešku, koja nije članica Evropske unije, ali je evropski rekorder sa satnicom u iznosu od 51,2 evra.

Uz Bugarsku i Hrvatsku, među zemljama koje imaju najniže satnice u Evropi su Rumunija (5 evra), Litvanija (6,8), Letonija(7,1 evro), Mađarska (7,5), Poljska (8,6).

Na suprotnoj strani ove lestvice su, uz spomenutu Nemačku, Belgija sa satnicom od 39,1 evro, bogati Luksemburg (36,2) i Švedska (37,4), i za hrvatske iseljenike atraktivna Irska, gde je prosečna cena sata rada 30 evra.

Svaki treći radnik u Evropi jedva spaja kraj s krajem, istakli su krajem prošle godine evropski sindikati okupljeni u Evropsku konfederaciju sindikata (ETUC) dogovarajući na sednici svog izvršnog odbora pokretanje kampanje kojom će se kroz celu 2017. godinu boriti za povećanje plata za sve evropske radnike.

“Profiti i plate menadžera odavno su se oporavili od krize, ali plate radnika još se uvek nisu vratile na onaj nivo pre krize”, upozorava vođstvo ETUC-a.

ETUC će zajedno sa evropskim sektorskim sindikatima i nacionalnim čelnicima istražiti razlike u platama širom Evrope, uključujući zaostajanje plata u odnosu na produktivnost, kompanije koje zadržavaju izrazito visok udeo profita za sebe umesto da profit dele sa radnicima kroz veće plate, kompanije koje imaju izrazito velike razlike u platama između onih na vrhu i niže plaćenih radnika, nepravedne razlike u platama među sektorima u različitim zemljama, i zemlje sa posebno niskim minimalnim platama ili nepravednim izuzecima iz plaćanja minimalne plate.  (b92.net)

EM Zabava